Veselin Mića Veselinović, veliki čovek, domaćin, humanista, dobrotvor i privrednik, omiljen u čitavoj Mačvi i Pocerini, upokojio se juče, a sutra će biti sahranjen na groblju u rodnom selu Cerovcu, koje je, kao i njegovi žitelji, voleo svim srcem, kao što su i oni njega voleli.
Mića je, reći će listom Pocerci, bio pre svega mio čovek. Drag ljudima od najmlađih dana, kao deo porodice i familije Veselinović, koji su bili i ostali simbol napretka, progresa, časti i uspeha, ne samo u ovom kraju, regionu i Srbiji, već i širom planete, pa čak i preko okeana.
Veselin je slovio kao sjajna ličnost koja je čuvala najlepše tradicije srpskih domaćina, onako kako su to činili njegovi slavni preci. Iza njih je, pored ostalog, blistava karijera u držanju pčela i proizvodnji meda, koja traje duže od jednog veka. Meštani kažu da je imao osećaja i sluha za svakog čoveka, da ga uteši, osokoli i da se raduje tuđim uspesima kao svojim. Zato su ga voleli i stari i mladi, i bio je ponos sela.
Sve što je dragoceno i vredno u selu, gradili su i radili, prednjačeći decenijama Mića i njegova braća, zaključno sa izgradnjom nove bogomolje u Cerovcu, koju podiže njegov brat Radoslav sa kojim je bio jako blizak i u životu i u poslovima.
U svakom poslu koji bi se prihvatio, bio je temeljan, stručan, posvećen i odgovoran, uvek razmišljajući o tome kako će to biti blagodet za sredinu u kojoj živi i ljude u njoj, pričaju komšije. Nije mu trebalo da se priča kad neko ima muku. Sam je znao da vidi šta i kad nekoga tišti. Uvek je imao vremena, snage, želje i volje za svakog koga neka muka muči.
Zato čitava Pocerina i Mačva, ali i prijatelji i srodnici koje ima na svim meridijanima, žale tog čoveka koji je bio posvećen Crkvi, kao i svi njegovi najmlađi i njihovi preci.
