O značaju podizanja novih šuma, bilo da se radi o pošumljavanju goleti, melioraciji degradiranih šuma, obnavljanju redovnih sečina mekih lišćara, pošumljavanju površina stradalih od požara ili usled sušenja, podizanju novih plantaža, nije potrebno ni govoriti, jer svi znamo da je podizanje novih šuma konkretan doprinos šumara ekološkom potencijalu ove zemlje, poručuje diplomirani inženjer Nataša Banković, rukovodilac Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama u Šumskom gazdinstvu „Boranja“ u Loznici, koje je u sastavu JP „Srbijašume“.
Poznato je da tri odrasla stabla za 100 godina proizvedu kiseonik koliko je potrebno za jednog odraslog čoveka u periodu od 60 godina života. Takođe, znamo da vrednost drveta u šumi čini samo jednu desetinu ukupne vrednosti šume, dok se ostatak odnosi na vrednost šume kao regulatora životne sredine.
