Zoran Stevanović, generalni direktor Alumine, narodni poslanik i dugogodišnji privrednik, otvoreno, za portal Capital, govori o svom profesionalnom i političkom putu, greškama i uspesima, kao i izazovima sa kojima se suočava. Njegova priča oslikava ambicioznog biznismena koji balansira između privatnog sektora i javne funkcije, istovremeno priznajući i svoje uspehe i neuspehe.
Privredni put – od trgovine do Alumine
Stevanović je svoj poslovni put započeo početkom devedesetih, osnivajući firmu Fiskom, registrovanu u Loznici, koja se bavila trgovinom i posredovanjem. Tokom godina, prošao je kroz različite industrije – od investicija u građevinu, preko prehrambene industrije, do upravljanja ozbiljnim industrijskim gigantima. Danas, kako kaže, poseduje samo jednu firmu u Republici Srpskoj i jednu u Srbiji, dok je ranijih godina bio suvlasnik u više kompanija koje su osnivane za određene projekte i potom gašene po završetku posla.
„Imam firmu u Srbiji koja se bavi investiranjem u građevinu. Nisam vlasnik Alumine, kako se često spekuliše. Alumina je preuzeta putem sudskih izvršnih postupaka od strane Pavgorda, dok ja vodim kompaniju kao direktor,“ objašnjava Stevanović.
Alumina – stabilizacija i razvoj
Kao jedan od ključnih ljudi u stabilizaciji Alumine, privrednog giganta u Zvorniku, Stevanović ističe da kompanija trenutno zapošljava oko 1.500 radnika i aktivno radi na tehnološkim unapređenjima, modernizaciji i ekološkoj održivosti.
„Imamo četiri stuba razvoja – ljudi, energija, ekologija i sirovine. Bez jednog od njih, ne bi bilo Alumine. Trenutno radimo na postepenom izbacivanju uglja kao energenta i prelasku na obnovljive izvore. Očekujemo da 2028. godine budemo energetski potpuno stabilni,“ kaže Stevanović.
Dodaje da Alumina izvozi svoje proizvode širom sveta – najviše u zemlje zapadne Evrope, ali i na Novi Zeland, u Saudijsku Arabiju i Tursku. Uprkos izazovima i stečajnim procesima, plan je da se poslovanje dodatno učvrsti i osigura dugoročna održivost fabrike.
Politika – slučajan ulazak i dugih 16 godina
Stevanovićev politički put započeo je neočekivano – kako sam kaže, 5. novembra 2006. godine nije imao nikakve političke ambicije, dok 6. novembra nije pristao da bude kandidat za gradonačelnika Zvornika. Na toj funkciji proveo je skoro 16 godina, nakon čega je prešao na funkciju narodnog poslanika u Skupštini Republike Srpske.
„Moglo je bolje, uvek može bolje. Možda sebi najviše zameram što sam podlegao pritiscima i dozvolio zapošljavanje ljudi sa sumnjivim diplomama sa privatnih fakulteta. Tome sam se dugo opirao, ali pritisci su bili ogromni,“ priznaje.
Kaže da nikada nije imao ambiciju da spoji posao i politiku, niti je bilo koja od njegovih privatnih firmi sarađivala sa državnim institucijama. Ipak, veruje da je njegova politička uloga pomogla privredi Zvornika, naročito kroz stabilizaciju Alumine i drugih projekata.
Porodica i poslovni balans
Stevanović otvoreno govori i o privatnim izazovima. Kako kaže, njegova deca su odrasla „dobrim delom bez njega“, jer je sav svoj fokus stavio na posao i razvoj kompanija.
„Moj unuk živi 300 metara od mene, a viđam ga jednom nedeljno. Odem rano, vratim se kasno. Moja deca su odrasla u takvom ritmu. Ali danas, kada i sami rade, shvataju da se samo posvećenim radom može opstati,“ kaže.
Finansije, krediti i filozofija novca
Iako ga mnogi vide kao jednog od najbogatijih ljudi u Republici Srpskoj, Stevanović tvrdi da o tome ne razmišlja na taj način.
„Nikada nisam računao svoju imovinu. Moja najveća vrednost su moja deca, koju sam naučio da rade i stvaraju. Novac je promenljiva kategorija – danas imate, sutra nemate. Zato treba biti skroman i znati upravljati svojim resursima,“ kaže.
Kreditni dug nikada ga nije opterećivao – naprotiv, smatra da ga je motivisao da još više radi.
„Jednom me direktor banke u Zvorniku pozvao i rekao da me želi videti. Kad sam došao, kaže mi: ‘Želim da vidim kako izgleda najzaduženiji čovek u BiH.’ Tada sam privatno imao dug od tri i po miliona maraka, a sve je bilo pokriveno prihodima. I dan-danas imam određene kredite, ali to me tera da radim i da ne trošim više nego što zaradim,“ priča kroz smeh.
Budućnost u politici i privredi
Kada je reč o planovima, Stevanović ne isključuje mogućnost da se povuče iz politike nakon isteka trenutnog mandata 2026. godine.
„Videćemo, sve zavisi od novih snaga u partiji. Ako se pokažu spremnim, ja ću se povući. U Alumini ću ostati dokle god budem mogao da radim. Valjda će Bog dati još 10 godina,“ zaključuje.
Uprkos kontroverzama, dugovanjima i poslovnim usponima i padovima, Zoran Stevanović ostaje figura koja izaziva pažnju i interesovanje – kako u privredi, tako i u političkom životu Republike Srpske.
