Loznica je 31. avgusta 1941. godine postala prvi grad oslobođen od fašista u tada porobljenoj Evropi! To je odavno već istorijska činjenica, pa Jadari, parastosom na grobu potpukovnika JKV Veselina Misite, koji je poginuo u tim borbama, i prigodnim programima u centru grada, kod biste i spomen-ploče tom junaku u čast, obeležavaju ovaj za njih, i čitav srpski narod, značajan datum iz naše istorije.
Ovaj datum svetkuje ceo grad i, od pre nekoliko godina, u kalendaru je svečanosti grada Loznice. Pre samo četvrt veka vlast u Srbiji nije gledala blagonaklono na ovo svetkovanje, mada nije moglo biti reči protiv toga da je to prvi, veći udar na fašizam, ne samo u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji u to vreme, kada su Loznica i Banja Koviljača postali prva oslobođena mesta od fašista u Evropi.
Prvi Lozničani koji su otvoreno, slobodno i ponosno ukazali na ovaj dan bili su, svojevremeno, Branivoje Brano Đukanović, ugledni profesor, rođen na Ceru, u Donjoj Badanji, gde su se oduvek rađali junaci i slobodari, i Božo Panić, penzionisani železničar, koji je o tom događaju ostavio bogatu građu. Đukanović je, i kada to nije bilo lako i jednostavno, predvodio obeležavanje tog značajnog datuma, kako je govorio, „i za Loznicu, i za Jadar, i za Srbiju, Evropu i svet“.
Jedan je od najzaslužnijih što je podignut spomenik slavnom Misiti, što je ometala tadašnja vlast, a knjigom su junake ovekovečili Zoran Tošić i Ivko Veselinović, saborci u tom poslu pomenutih sugrađana.
Evropa je slavila Misitu i druge ustanike iz Jadra, poput Georgija Bojića Džidže, igumana manastira Tronoša, posle bitke, slično kao što je u Francuskoj, pored ostalog, dvadesetčetvoročasovnim zvonjenjem u crkvi Notr Dam u Parizu, proslavljena srpska pobeda na Ceru u avgustu 1914. godine, kao prva velika saveznička pobeda.
– U sjajnoj bici za oslobođenje Loznice, koja je dan ranije dogovorena u manastiru Tronoša, zarobljena su 93 fašistička vojnika, što su prvi zarobljeni okupatorski jurišnici u Evropi – priča Čedomir Čedo Subotić, čiji je deda, Milan Subotić, bio jedan od ustanika. – Potpukovnik Veselin Misita poginuo je u borbi za oslobođenje našeg grada i kraja. Ovo je i dan i događaj koji je, istinski, označio početak ustanka našeg naroda protiv okupatora. Nepravedno je bio zapostavljen godinama, a Bogu hvala, pre nekoliko godina Misiti i ustanicima postavljeno je znamenje na Robnoj kući u Loznici, i gradska vlast obeležava ovaj jedan od najznačajnijih datuma naše istorije.
Jadari, inače, i mimo ovog datuma, često odaju počast i rado pričaju o junacima iz avgusta 1941. godine. Decenijama je to bila neka vrsta tabu teme, a sada je, konačno, istorijska činjenica.
Zorica Višnjić, nedavno preminula ugledna novinarka iz Loznice, koja je godinama ukazivala na značaj tog događaja, rasvetljavajući ga iz svih uglova, govorila je često da je „nezamislivo koliko je vremena trebalo da prođe da mu se ukaže valjana pažnja, jer bi se i mnogo brojniji narodi iz sve snage ponosili takvim biserom iz svoje prošlosti“.
– Stric moje bake, Olge Banković-Radojević, Milivoje Mikan Lazić, ugledni šumar, bio je blizak saborac Veselina Misite i Georgija Bojića, na što smo uvek bili ponosni – kaže Petar Banković, diplomirani ekonomista iz Loznice. – Žalosno je što su, posle Drugog svetskog rata, neki od slobodara poput mog strica i Georgija Bojića Džidže oterani na robiju. Džidža je streljan. Tadašnje vlasti su se potrudile da mu se ni danas za grob ne zna. Ne zna se ništa ni o heroju Jadra Milanu Subotiću.
Pokrenuta je inicijativa za rehabilitaciju igumana Bojića, Sremca iz sela Jasika, ali nije rehabilitovan, jer je sudija koji je vodio predmet ocenio da ima odgovornost po komandnoj odgovornosti, kao da je sudio u Haškom tribunalu. Reč je o deliocu pravde koji je, u „reformi pravosuđa“, pre 14 godina, dobio sudijsku dužnost u Šapcu, i to onu za koju nije konkurisao, kako je dokazano.
Igumanu je, inače, kao i njegovim saborcima poput Lazića i drugih, suđeno u Vukovom domu kulture u Loznici. Niko od svedoka, ni od publike, nije ga ni za šta optuživao. Zato je čudnija odluka o nerehabilitaciji igumana, koja se ponovo priprema.
Milivoje Lazić je autoru ovih redova rekao da ga je, po izlasku sa robije, sreo pop Vlada Zečević, većnik AVNOJ-a i prvi ministar policije SFRJ, koji mu je rekao: „Mikane, što mi niste javili za Džidžu. Džidža je bio divan čovek i monah.“ Čak je Vlada završio da se vratim i radim u „Boranji“ kao šumar u upravi, jer je znao da sam, kao i Džidža, džabe uhapšen. I radio sam u upravi sve dok Vladina moć nije oslabila, a onda su me „udbaši“ najurili u šumu, što mi nije bilo teško. Vlada je, i sam znao, koliko je važan 31. avgust i mi, njegovi učesnici.
Napad na nemačke fašiste u Loznici označio je početak ustanka srpskog naroda protiv okupatora u Srbiji. Ustanak srpskog naroda protiv okupatora započeo je prvim ustaničkim akcijama na Nemce koje su bile u znaku onesposobljavanja i zatvaranja ključnih puteva koji vode iz Šapca i Valjeva ka središtu Podrinja.
Iguman Bojić je, posle streljanja, sahranjen na Donješoranskom groblju u Šapcu. Sutradan je grob bio pokriven cvećem sa svih strana. Uplašeni da će im smetati čak i mrtav, Brozovi „udbaši“ su ga iskopali, i ne zna mu se za grob.
– Turci su, u Zvorniku, otrovali 1799. godine tronoškog igumana Stefana Jovanovića, koji je kanonizovan pre nekoliko godina i dozvolili su da bude sahranjen na groblju u zvorničkoj srpskoj varoši – priča hroničar Jadra i Podrinja, sa obe obale reke, Vladimir Mitrić. – Ubrzo, Turci su dozvolili da posmrtni ostaci divnog igumana budu odneti u Tronošu, gde je dostojno sahranjen. Bili su, dakle, korektniji od ovih koji su umislili da svet počinje s njima i to na zločinima, naročito posleratnim nad Srbima, pre svega.
