Tihe naravi, jasnih stavova, nikada upakovan u kliše palanke, prepoznat i poštovan širom sveta, od Milana do Moskve, Berlina i Berna, više nego u rodnoj Loznici kojoj je ostavio neizbrisiv pečat – ovo su reči koje opisuju znamenitog srpskog slikara Dragana Bartulu. Godinu dana nakon njegovog upokojenja, njegovi poštovaoci i prijatelji priredili su omaž ovom velikom umetniku, uz prisustvo njegove porodice i brojnih posetilaca, uživajući u besmrtnim delima koja je ostavio za sobom.
Izložba pod nazivom „Čuvar koplja“, priređena u čast Bartule, svedoči o njegovoj poseti Manastiru Hilandaru, zajedno s prijateljima, i o osećaju za duhovnu lepotu koja je inspirisala njegovo stvaralaštvo, obogaćujući ne samo srpsku kulturu.
Omaž je održan na godišnjicu Bartulinog upokojenja, podsećajući na ovog omiljenog učitelja iz Loznice, vrhunskog oficira i komandanta VRS iz minulih ratnih vremena, kako je istakao general dr Vinko Pandurević. Bartula je bio ne samo cenjen sugrađanin i prijatelj, već i dobitnik „Vukove nagrade“, istaknuti scenograf i član ULUS-a. Izlagao je 48 puta u zemlji i inostranstvu, učestvovao na pedesetak likovnih kolonija širom sveta, a svoj veliki doprinos dao je stvaranju Republike Srpske, ne samo kao rodoljub i ratnik, već i kao umetnik. Njegove veze sa rodnim Sokolcem i Romanijom bile su trajne.
Na izložbi u hotelu „San“, prijatelji i saborci, među kojima su bili profesor Dragan Vuksanović sa Likovne akademije u Novom Sadu, fotograf Rajko Karišić, direktorka Biblioteke „Vukov zavičaj“ Mira Pejak, i slikarka Ana Fafulić, govorili su s ljubavlju, poštovanjem i setom o Bartuli.
Pored slika izloženih u hotelu San, zbirka Bartulinih dela, koje je stvarao s posebnim žarom i ljubavlju, ostala je njegovom sinu i porodici koju je voleo svim srcem, kao i oni njega. Radovali su se svakom zajedničkom trenutku sa njim, sve do poslednjeg dana, kada je otišao „kao da im ga je neko ukrao“.
Foto: Hotel San/ @stalexphotography
