Dr Milan Grujić, jedini je subspecijalista endokrine hirurgije u Mačvanskom okrugu

Velika blagodet za pacijente, ne samo šabačke bolnice, jeste što imaju na raspolaganju za pomoć dr Milana Grujića, prvog i jedinog subspecijaliste endokrine medicine. Ranijih godina ljudi ovog kraja, za operaciju štitaste žlezde, morali su da traže po beogradskim klinikama, što, često, nije ni lako ni jednostavno. Sreća je, kako kaže Tanja Mitić iz Loznice, što je reč o „vrsnom stručnjaku, koji je i plemenit čovek, koji zna šta je ljudska muka, pa i strah za život, i što je neumoran u radu“. Dr Grujić sada sa tom subspecijalizacijom „pokriva“, ne samo šabački kraj, već čitav Mačvanski okrug, dva grada i šest opština.

Endokrina hirurgija se bavi štitastom, paraštitastom i nadbubrežnom žlezdom. „Ovaki lekari, kojima ništa nije teško, a imaju raskošno znanje, umeće i iskustvo su blagodet za sve nas“, kaže pacijentkinja koja stiže iz susedne Loznice, jedna od mnogih koji su rešenje svojih problema pronašli kod dr Grujića.

Koliko je to važno svedoči i činjenica da, danas, svaki deseti čovek ima papilarni čvor na štitastoj žlezdi, dok se kod njih, čak 60 odsto, prilikom ultrazvučnog pregleda otkrije neka od takozvanih promena. Žene su češće na meti te bolesti. U šabačkoj bolnici je, do sada, urađeno skoro 200 operacija štitaste žlezde.

Zahvaljujući dr Grujiću, u šabačkoj bolnici je već četiri godine ova operacija postala rutinska. Ovaj ugledni lekar, koji je subspecijalizirao na Klinici za endokrinu hirurgiju u glavnom gradu, ističe i značajnu podršku profesora dr Ivana Paunovića, koji je pre skoro sedam godina uradio prvu specijalizaciju u ovdašnjoj bolnici. Takođe, da bi operacija bila i rutinska, ali i po najvišim aršinima, pomaže dr Branislav Rončanin, klinički asistent.

„Hirurgija štitaste žlezde je specifična i zahteva specifičnu hiruršku veštinu, zbog toga što se radi regija koja je mala, a u kojoj se nalaze brojne važne strukture. Nalazi se na prednjoj strani vrata, iza su traheja i jednjak, a sa strane vaskularne strukture koje vaskularizuju mozak. Nije potrebna posebna oprema, mada se uvek trudimo da imamo što bolju i savremeniju. Postoje instrumenti za minimalno invazivnu hirurgiju koji malo ubrzavaju operaciju. Najbitnija je obučenost hirurga i hirurška tehnika“, priča dr Milan Grujić.

Dr Grujić ima bogato iskustvo kada je reč o toj patologiji, što ga ubraja među najveće stručnjake ne samo u Srbiji. Ukazuje da su „najčešći razlog za operaciju Grejvs-Bazedovljeva bolest“. Radi se, takođe, o autoimunoj bolesti, a hirurški zahvat je neophodan kada se iscrpe sve terapijske mere, kaže dr Grujić. Bolest karakteriše otekao vrat i protruzija očnih jabučica. Kada se ukloni cela žlezda, neophodna je doživotna terapija levo-tiroksinom. Pije se jedna tableta, najčešće ujutru i ne predstavlja veliki diskomfort u životu pacijenta. Hašimoto tireoiditis se najčešće dijagnostifikuje kada se uradi nalaz TSH hormona. Povećane vrednosti ukazuju na postojanje ovog problema.

Subspecijalizacija endokrine hirurgije je mlada medicinska disciplina, nastala 2014. godine. Sada se samo u još nekoliko gradova, van Beograda, obavljaju ovakve operacije. „Moja je želja da se još neko od mladih hirurga uključi i da se ova vrsta hirurgije u Šapcu dalje razvija“, poručuje dr Grujić.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE