Dr Branka Ivković Petronić, direktorka Osnovne muzičke škole „Nevena Popović“ Grocka (Beograd), dobitnica je Svetosavske nagrade koju joj je juče, na svečanosti, uručila profesorka dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u Vladi Srbije.
Ova mlada profesorka i direktorka, rodom Lozničanka, zaslužila je to najviše prosvetno priznanje „za izuzetno zalaganje i značajna postignuća u radu sa decom i učenicima, kao i za doprinos izgradnji pozitivne socijalne klime u ustanovi“. Nagrada joj je pripala i kao muzičkom stručnjaku, muzičkom pedagogu, vrsnom prosvetnom radniku, uspešnom prosvetnom menadžeru i snažnoj ličnosti, koja je, pored ostalog, za deset godina koliko je na čelu ustanove, ostavila dubok trag u tom poslu. Omiljena je među đacima, njihovim roditeljima, kolegama i svima onima sa kojima je sarađivala i radila, a koji je poznaju i stalno je prepoznaju po dobru.
Dr Branka Ivković Petronić, čiji je moto „Nije dovoljno da čovek bude spreman za obavljanje svoje dužnosti – treba da zna šta mu je dužnost!“, po zvanju je doktor nauka iz muzičke teorije. Piše u obrazloženju nagrade koju tradicionalno dodeljuje Ministarstvo prosvete na Savindan, da je na mestu direktora Osnovne muzičke škole „Nevena Popović“ u Grockoj od 2014. godine. Od njenog dolaska, broj učenika u školi se utrostručio, kao i broj zaposlenih. Otvorena su nova izdvojena odeljenja u Vinči i Umčarima.
Direktorka je inicijator i organizator velikog broja humanitarnih aktivnosti kojima se podiže svest o dobročinstvu, empatiji, davanju, solidarnosti i pomaganju kod učenika, nastavnika, roditelja, ali i šire društvene zajednice. Zbog toga je njena škola, 2023. godine, jedina muzička škola u Srbiji koja je dobila nagradu „Svedočanstvo o dobroti“ za doprinos u podsticanju dobrih dela u Godini dobrote, od strane Srpskog filantropskog foruma, za svoj humanitarni i dobročiniteljski rad. Stalnim stručnim usavršavanjem, Dr Branka je stekla zvanje pedagoškog savetnika. Dugogodišnji je saradnik Ministarstva prosvete kao član velikog broja radnih grupa u cilju unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada. Pod njenim rukovodstvom, škola se uključila u projekat Ministarstva prosvete „Obogaćeni jednosmenski rad“ i osnovala prvu učeničku zadrugu među muzičkim školama. „Ovo je priznanje za mene, moju porodicu, moje najmilije, kao i za školu i zaposlene u njoj, jer sam sa svima u divnoj komunikaciji, saradnji i odnosima koje gajim kao najbolje simfonije“, priča Dr Branka Ivković Petronić, čijem se uspehu raduje i čitava Loznica, Jadar, njen i Vukov i Cvijićev zavičaj, na čelu sa njenom divnom majkom Dragicom Ivković. „Muzički talenat jeste Božji dar, ali mora dosta da se radi i da se uči, a posebno oko postoji žarka želja, kao kod mene, da se na najlepši i najbolji način prenese znanje na đake. Srećna sam što je moj rad, trud i zalaganje primećeno i što sam ovu veliku nagradu dobila u baš velikoj konkurenciji.“
Dr Branka je odrasla kraj mesta gde je rođen dr Jovan Cvijić, najsvestraniji naš naučnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, čelnik Visoke škole u srpskoj prestonici, vrstan profesor. Ova mlada profesorka i direktorka svrstala se u red onih Lozničana, poput Cvijića, u drugim oblastima, koja je za svoje godine u Beogradu najviše uradila posle jednog od najznamenitijih Lozničana, Jadrana i Srba u zemlji i rasejanju. Uz sve, Dr Branka je kulturna, otmena i gospodstvena, kažu njeni sugrađani i poznanici, „dokaz da je sledila i crte velikog lozničkog i srpskog vojvode Ante Bogićevića, čijeg su lozničko gospodstvo poštovali i Turci“. Uprkos svemu tome, reč je o skromnoj osobi koja je, u doslovnom smislu, sve uspehe ostvarila uz dosta truda, baveći se, uz veliku posvećenost porodici, i naukom kojoj je dala veliki doprinos. „Branka je, još kao mala, znala da komšije Šapčani znaju da se hvale da su imali prvi klavir u Srbiji, ali da ga je svojoj kćerki kupila Tomanija Obrenović, takođe Lozničanka, kćerka vojvode Ante Bogićevića, koja je, sa mužem Jevremom Obrenovićem, osnovala savremeni Šabac“, svedočio nam je Brankin divni, rano preminuli otac Dragoslav, koji je, kao u druge dve kćerke, verovao jako, i sa suprugom Dragicom ih posvećeno podizao, vaspitavao, ulivao ljubav, želju za znanjem i uspesima, evo, nisu izostali.
