U periodu od januara do juna ove godine, Fond PIO Republike Srpske izvršio je ukupno 2.926 ocena radne sposobnosti u postupku rešavanja zahteva za invalidsku penziju. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je obavljeno 2.298 veštačenja, što je više za 628 ocena ili 27%. Dr Mladen Milić, direktor Fonda, istakao je da je ovo značajno povećanje i da se radi o odgovoru na povećanu potrebu za ocenom radne sposobnosti osiguranika.
Od ukupnog broja ocena radne sposobnosti, njih 2.199 odnosi se na domaće osiguranje, dok se 727 ocena odnosi na veštačenje sa elementima ino-osiguranja. Ovi podaci ukazuju na značajnu potrebu za veštačenjem radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju.
Rezultati veštačenja pokazuju da je postojanje invalidnosti u smislu gubitka radne sposobnosti utvrđeno kod 758 osiguranika, što čini 25,91% od ukupnog broja ocena. Kod 4,40% osiguranika nije utvrđena invalidnost, dok je kod 52,39% osiguranika utvrđeno da lečenje nije završeno. Takođe, kod 17,05% osiguranika utvrđena je smanjena radna sposobnost, dok se kod četiri osiguranika smatra da postoji opasnost od nastanka invalidnosti.
Dr Milić ističe da je broj osiguranika sa gubitkom radne sposobnosti u ovom periodu veći za 13,13% u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, naglašava da se povećan broj ocena o nezavršenom lečenju direktno povezuje sa primenom novih pravnih propisa u oblasti zdravstvenog osiguranja.
Najzastupljenija vrsta bolesti koja je uzrok gubitka radne sposobnosti u Republici Srpskoj su maligne bolesti sa udelom od 22,4%, slede kardiovaskularne bolesti sa 19,9% i duševne bolesti sa 18,86%. Pored ovih dominantnih bolesti, u manjoj meri zastupljene su povrede na radu sa 9,23%, bolesti nervnog sistema sa 8,97% i bolesti mišićno-koštanog sistema sa 8,57%.
Dr Milić zaključuje da se, za razliku od drugih država u okruženju i Evropi gde su kardiovaskularne bolesti najzastupljeniji uzrok invalidnosti, u Republici Srpskoj i dalje dominiraju maligne bolesti. Ovo se povezuje sa savremenim i stresnim načinom života, zagađenjem životne sredine, hranom, vodom i vazduhom. Takođe, postoji direktna povezanost između pojave karcinoma i duševnih bolesti kao posledica ratnih događaja i bombardovanja tokom devedesetih godina.
