Lozničanin Aleksandar Lečić (68), proslavljeni fudbaler sa Drine, pedantni hroničar zbivanja u Jadru kroz decenije, penzionisani hemijski stručnjak iz nekadašnje „Viskoze“, današnji dan ocenjuje kao jedan od najdražih u životu, u kom je poslednjih 20 godina dijabetičar, osam godina je potpuno slep, a pre godinu dana mu je amputirana i noga. Posle nešto više od mesec dana izašao je iz Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku u Beogradu, gde je, posle svih tretmana i terapije, dobio protezu i, sada, konačno, opet stoji na dvema nogama.
„Znam da je komplikovano plus za dobijanje proteze što sam slep“, priča nam Lečić, ističući da se oseća „kao nov“. „Lekari i drugo zdravstveno osoblje primili su me kao najmilijeg, na čelu sa dr Ljubicom Spasić, divnom lekarkom, kako kaže, duše i tela. Samo osoblje poput dr Spasić, koje ima i znanje, i umeće, i stručnost, i posvećenost poslu, ali pre svega čovekoljublje i humanost, moglo je da me stavi, opet, na obe noge. Srećan sam i neizmerno zahvalan doktorki i njenim saradnicima i raduje me što ću moći da se krećem i to skoro kao nekad! Posao je urađen vrhunski, uz toplu ljudsku pažnju, uz dosta taktičnosti i ponosni treba da budemo na naše zdravstvo.“
Lečić veli da je ova ustanova, ne samo moderna bolnička ustanova za protetičku i ortotičku rehabilitaciju, već i jedinstvena ustanova ovog tipa na teritoriji Srbije, već i ona u kojoj je pacijent nešto što je sveto i što su, u njegovom i mnogim slučajevima, pokazali i pokazuju i rečju i delom. Njihova dela su, poručuje ovaj Lozničanin, koji ima punu podršku i porodice i prijatelja u Loznici, „Božja i sveta za sva vremena“.
