Porodica Popović-Vranić, u Runjanima, kod Loznice, kojoj je kuća zimus izgorela, opet ima krov nad glavom zahvaljujući dobrim ljudima i njihovoj borbi da se što pre skuće. To je, kako kaže Ljilja Popović, radost nad radostima za mlade ukućane i njenu staramajku Jelenu. Umesto kuće, nuđen im je smeštaj u gradu, u stanu, ali su želeli svim srcem da dobiju ponovo svoj dom. A u požaru im je sve izgorelo, od temelja do krova, svi uređaji, nameštaj, garderoba i druge vrednosti.
„Kao časna porodica, stameno su se držali od trenutka kada su izgubili sve, ali ne i volju i želju da se skuće iznova, na kućnom pragu, da budu svoji na svome“, kaže mr. Igor Braunović, direktor JP „Srbijašume“, koji im je prvi pritrčao u pomoć sa saradnicima. „Tužno je bilo kad smo videli šta ih je snašlo. Ovo je drevna porodica koja je 12 kolena davala sveštenike. Njihov čukundeda, Vladimir Popović, podigao je pre 150 godina hram na svom imanju i o svom trošku. Bilo je nezamislivo da ljudi, potomci takvih ljudi, ostanu na ulici, utoliko pre što je ovo vredna, časna i poštena porodica.“
Ljilja Popović kaže da je dr. Braunović obećao komplet građu, koja je stigla za dva dana, kada je i on lično, sa saradnicima, došao da joj preda dar, ali i da poželi sreću, zdravlje i da se ponovo skuće.
„Tako je i bilo kako nam je Igor Braunović, divan i human čovek, poželeo“, kaže Ljilja. „Onda su nam pritekli i drugi dobri ljudi i Eparhija šabačka SPC. Bogu hvala, evo, svoji smo na svome. Sada je druga priča i kupujemo jednu po jednu stvar. Osećamo se odlično.“
Božja volja je bila, kaže Željko Lukić, meštanin Runjana, da ljudi pomognu ovoj porodici čiji preci nisu nikome nisu pomogli samo u tom i susednim selima, a po broju kumstava su, sigurno, bez konkurencije u Srbiji.
„Dobro se dobrim vratilo i srećan sam što im je sada dobro“, poručio je darodavac Igor Braunović.
